Uvoz lekova i medicinskih sredstava

Pravilnik o sadržaju zahteva, odnosno dokumentacije za odobrenje kliničkog ispitivanja leka i medicinskog sredstva, kao i način sprovođenja kliničkog ispitivanja leka i medicinskog sredstva

Uprava carina je svojim aktom broj 148-II-483-19-2/2/2018 od 23.8.2018. godine, kao i aktom 148-II-483-19-2/5/2018, od 9.10.2018. godine, obavestila carinarnice o sledećem:
Prilikom uvoza neregistrovanih lekova ili medicinskih sredstva, ili u slučaju njihovog uvoza zbog kliničkog ispituja, kao i komparativnih lekova, drugih lekova i medicinskih sredstava koji se koriste u kliničkom ispitivanju i koji su obuhvaćeni odobrenjem za uvoz koji izdaje Agencija, činjenica da se zemlja proizvodnje leka/medicinskog sredstv (koje je navedeno u odobrenju Agencije), ne poklapa sa zemljom porekla lekova/medicinskih sredstava, koja je navedena u pratećoj dokumentaciji, ne predstavlja smetnju za sprovođenje carinskog postupka.
Navedeni akti Uprave carina donet je na osnovu mišljenja Ministarstva zdravlja datim u aktima broj 515-07-5894-1/2018-06 od 22.8.2018. godine i 515-07-5894-1/2018-06 od 21.11.2018. godine.
Shodno mišljenjima Ministarstva zdravlja, nije propisana obaveza navođenja svih mesta proizvodnje, odnosno zemlje porekla u odobrenju za uvoz neregistrovanog leka koje izdaje Agencija, tako da se ne može praviti paralela sa dozvolom za stavljanje leka u promet.

Putovanje i tranzit sa oružjem

Dileme u vezi sa prenošenjem ličnog oružja fizičkog lica preko granice (unos, iznos i tranzit) rešavamo u ovom tekstu.

Načelno govoreći, unos ili iznos oružja preko državne granice nije dozvoljen.
Međutim, kao izuzetak od ovog pravila, zakonodavac je propisao mogućnost da se sa ličnim naoružanjem (i municijom) putuje preko granice, ali samo u određenim situacijama i samo sa dozvolom nadležnog organa – Ministartsva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Razlozi za unošenje i iznošenje ličnog naoružanja mogu biti
LOV, uz uslov da lovci dolaze u organizovani lov i to u organizaciji Lovačkog saveza Srbije ili druge za to ovlašćene organizacije, kao i radi učestvovanja na sportskoj manifestaciji;
SPORTSKA MANIFESTACIJA, uz prezentovanje dokaza da ste učesnik na sportskoj manifestaciji.

Pri unosu odgovarajuće količine oružja i municije putnici robu usmeno prijavljuju i prezentuju dokaz da se roba privremeno unosi u svrhe organizovanog lova (pozivno pismo organizatora lova), odnosno održavanja sportske manifestacije (dokaz o održavanju takve vrste manifestacije).
Obaveza putnika je da prilikom ulaska ili izlaska, popuni Obrazac za privremeni uvoz/izvoz (tzv. PUR/PIR obrazac), nakon čega će ovlašćeni carinski službenik proveriti da li su u Obrazac uneti tačni podaci (model, tip, kalibar, serijski broj, eventualno druge karakteristike oružja i opreme, kao i marka i kalibar municije i broj metaka). Nakon toga će ga overiti službenim pačatom Uprave carina i svojim faksimilom i svojeručnim potpisom, i vratiće ga putniku. Imajte u vidu da je u Vašem interesu da navedeni Obrazac popunite što tačnije i detaljnije, jer je ovaj obrazac dokaz o iznetoj/unetoj robi, i na osnovu njega se vrši “razduženje” odnosno, odlučuje o pravu na vraćanje oružja prilikom vraćanja iz inostranstva.

Putovanje sa kućnim ljubimcima

Veliki broj korisnika nam se obratio sa pitanjem u vezi sa uslovima za putovanje sa kućnim ljubimcima u inostranstvo. U nastavku ćemo objasniti najbitnije aspekte ovog pitanja.

Odgovor na ovo pitanje zavisi od svrhe putovanja, pa zakonodavac pravi razliku izmedju “komercijalnog” i “nekomercijalnog” kretanja kućnih ljubimaca. Drugim rečima, da li je svrha premeštanja životinja prodaja u inostranstvu, ili boravak sa kućnim ljubimcima i njihovo vraćanje u RS.
Takođe, ovo pravo trpi još jedno, količinsko, ograničenje. Dozvoljeno je kretanje DO PET (5) kućnih ljubimaca koje ne vodite sa sobom da biste ih prodali ili poklonili drugim ljudima.
Ukoliko putujete sa svojim kućnim ljubimcem, bez obzira o kojoj životinji je reč, neophodno je da posedujete veterinarsko uverenje (sertifikat) kojim se potvrđuje da su ispunjeni uslovi za njegovo nekomrecijalno kretanje (to je međunarodna veterinarska potvrda izdata u pisanoj ili elektronskoj formi kojom se potvrđuje zdravstveni status zemlje, zdravstveno stanje kućnih ljubimaca i ostali veterinarski i sanitarni uslovi). Više o ovoj temi možete naći na http://www.vet.minpolj.gov.rs/srb/kretanje-kucnih-ljubimaca1

Neke životinje poput pasa, mačaka i krznašica, mogu imati i pasoš što je identifikacioni dokument kućnog ljubimca, kojim se omogućava kontrola porekla i zdravstvenog satanja kućnog ljubimca.Pasoše za kućne ljubimce (pse i mačke) izdaju veterinarske stanice ili ambulante, dok druge životinje (poput papagaja, hrčaka i sl.) nemaju pasoše, ali im je za prelazak granice potreban veterinarski sertifikat.

Za divlje vrste koje su zaštićene Konvencijom o međunarodnom prometu divljim vrstama faune i flore (CITES) neophodno je posedovanje posebnih CITES dozvola. www.speciesplus.net.
Ukoliko vlasnik životinja koje pripadaju vrstama navedenim u CITES Dodacima ne poseduje odgovarajuće CITES isprave, životinje oduzima carina ili inspekcija za zaštitu životne sredine uz podnošenje prijave za sankcionisanje prestupa, odnosno nepoštovanja CITES Konvencije i vezanih nacionalnih propisa.

Ukoliko kućni ljubimac ne ispunjava veterinarske uslove, ulazak u Republiku Srbiju može biti odbijen, odnosno kućni ljubimac vraćen u zemlju porekla ili stavljen u karantin. Ukoliko do takve situacije dođe, vlasnik životinje snosi sve troškove koji su nastali sprovođenjem navedenih mera.

Ljubimac može da se kreće u pratnji vlasnika ili drugog odgovornog lica kome je vlasnik dao ovlašćenje, a ulazak ili izlaz iz zemlje može biti ISKLJUČIVO na graničnom prelazu gde postoj veterinarska inspekcija. O tome koji su to prelazi, i koje je radno vreme inspekcije, možete se obavestiti na sajtu http://www.vet.minpolj.gov.rs/srb/mapa-prelaza

Privremeni uvoz i koriscenje automobila

Pitanje privremenog uvoza i uslova za korišćenje putničkog motornog vozila registrovanog u inostranstvu, u kontekstu propisa koje primanjuje Uprava carina – pitanje carinskog prekršaja i oduzimanja automobila

Carinski propisi Vam daju pravo da privremeno uvezete svoj automobil iz inostranstva, i to uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina i to obavljate samo na osnovu usmene deklaracije na graničnom prelazu.
Takav vid usmene deklaracije se, u suštini, pretpostavlja samom činjenicom da ste u carinsko područje Republike Srbije ušli sa automobilom za koji imate zakonski osnov da ga koristite (npr. vlasništvo, lizing ili najam…), što znači da za automobil nije potrebno da popunjavate Obrazac za privremeni uvoz/izvoz.

Ovo pravo prate i određena ograničenja. Uslov da to učinite je da u inostranstvu imate odobreno privremeno boravište do 6 meseci i tada možete doći u Srbiju sa vozilom registrovanim u inostranstvu i koristiti ga u privatne svrhe za vreme dok traju razlozi Vašeg boravka (godišnji odmor, poseta porodici i dr.), nakon toga ste dužni da to vozilo izvezete prilikom napuštanja zemlje.
Ukoliko takvo vozilo, nakon isteka razloga zbog kojih boravite u Srbiji, ovde i ostane, ostvarila su se sva bitna obeležja carinskog prekršaja za koji je pored visoke novčane kazne (koja je od jednostrukog do trostrukog iznosa vrednosti automobila) propisana i mera oduzimanja vozila.
Zakonom je propisan i maksimalni rok u kome možete koristiti ovaj vid povlastice. Sa automobilom koji je registrovan u inostranstvu, a koji ste privremeno uvezli za lične potrebe, možete ostati u Srbiji, sa ili bez prekida, najduže šest meseci tokom jedne godine. Takvo vozilo, ali samo dok ste Vi u Srbiji, mogu da koriste isključivo članovi Vaše uže porodice: bračni drug i deca, kao i roditelji ukoliko živite u zajedničkom domaćinstvu.
Ukoliko carinski ili policijski organ otkrije da takvim vozilom upravlja treće lice, bez obzira što ste ga formalno ili neformalno ovlastili da upravlja Vašim vozilom, to vozilo će biti privremeno oduzeto od njega, zajedno sa pokretanjem carinskog prekršaja. Privremeno oduzimanje vozila traje dok se o njemu ne odluči u prekršajnom postupku, kada se vozilo ili trajno oduzima i prodaje na licitaciji, ili ukoliko nije izvršen prekršaj, vraća Vama.

Postoji mogućnost i privremenog uvoza službenog automobila firme iz inostranstva koji je dat na upotrebu zaposlenom koji radi za tu firmu u Srbiji, s tim da ukoliko je vozilo namenjeno i za privatne potrebe pomenutog zaposlenog lica, podatak o tome mora biti naveden u njegovom ugovoru o radu.

Privremeni uvoz vozila može biti odobren i studentima za period u kojem ostaju na našem carinskom području isključivo radi studiranja, kao i licima koja obavljaju poslove u određenom vremenskom trajanju, tj. periodu potrebnom za obavljanje tog posla.

U skladu sa navedenim, potrebno je posebno obratiti pažnju na činjenicu da svako odstupanje od navedenog, predstavlja nepropisno korišćenje carinske robe u carinskom području Republike Srbije, koje se sankcioniše prema Carinskom zakonu. Drugim rečima, svako vozilo koje se kao polovno prodaje na domaćem tržištu kao “stranac”, a nije prethodno prijavljeno za carinjenje, ili vlasnik za njega ne poseduje carinsku deklaraciju koja dokazuje da je u dozvoljenom carinskom postupanju sa robom – jeste u prekršaju i ukoliko ga kupite i pokušate da ga ocarinite – po službenoj dužnosti će biti oduzeto od Vas, zajedno sa pokretanjem carinskog prekršaja.

Poštanske pošiljke

Sve veći broj kupaca se odlučuje za trgovinu „iz fotelje“, naručujući robu iz inostranstva koja u Republiku Srbiju pristiže u poštanskom saobraćaju.
Nemojte zaboraviti da ste u tom trenutku postali uvoznik, te da se odredbe carinskih propisa (konkretno onih u vezi sa poštanskim saobraćajem) primenjuju na Vas i na robu koju ste uvezli. U nastavku teksta dajem pojašnjenje ovog carinskog postupka i Vaših prava i obaveza.
Kao prvo, želimo da napomenemo da je poštanski operator odgovoran za stanje robe i isporuku pošiljke, odnosn, da ne postoji odgovornost carinskog organa u tom pogledu. Prilikom isporuke u postupku carinskog pregleda, radnik poštanskog operatera, u prostoriji koja je 24 časa kompletno pokrivena video nadzorom, otvara pošiljku i daje je carinskom službeniku na uvid. Ukoliko imate reklamaciju, treba da je uputite Javnom preduzeću PTT saobraćaj „Srbija“, Ugrinovačka 210 b, u Beogradu (ako je pošiljka stigla redovnom poštom), ili pak na adresu kurirske službe preko koje im je pošiljka dostavljena.

Carinjenje paketa započinje prvenstveno određivanjem carinske vrednosti neke robe (u ovom slučaju pošiljke) i to primenom metoda koje su propisane odredbama čl. 39. 40. 41. 43. 44 i 45. Carinskog zakonom i pratećim propisima. Ukoliko postoji sumnja da prijavljena vrednost robe predstavlja stvarno plaćenu cenu, odnosno, ako carinik posumnja u priloženu dokumentaciju, račun ili fakturu, a uvoznik na carinski zahtev ne pruži dodatne dokaze, carinarnica ima pravo da ospori prijavljenu vrednost i da istu utvrdi na osnovu ostalih propisanih metoda u zavisnosti od raspoloživih podataka.
Poštanske pošiljke podležu plaćanju carinskih i uvoznih dažbina, osim u slučaju prava na oslobođenje od plaćanja, i to za:
•pošiljke male vrednosti poslate od strane fizičkog lica drugom fizičkom licu, koje nisu komercijalne prirode i za koje nema obaveze plaćanja, u ukupnoj vrednosti do 70 evra. Ove pošiljke su oslobođene plaćanja i carinskih dažbina i PDV-a (ali samo u slučaju ako Vam pošiljku besplatno šalje rođak ili prijatelj, a ne osoba koja nešto prodaje preko interneta).

•pošiljke male vrednosti, nekomercijalne prirode, u ukupnoj vrednosti do 50 evra, koje pravno lice šalje fizičkom licu (kupovina preko interneta). Ove pošiljke su oslobođene plaćanja carinskih dažbina, dok se na njih PDV plaća.
Posebno napominjemo da kada se radi o internet kupovini, PDV se plaća NA SVE POŠILJKE, pa i na pošiljke male vrednosti. Fizičko lice koje kupuje robu preko interneta od drugog fizičkog lica (na sajtu Ebay ili nekom sličnom) NIJE oslobođeno plaćanja dažbina. Pošiljke male vrednosti (do 70 evra) koje građani dobijaju od fizičkih lica iz inostranstva, oslobođene su SVIH uvoznih dažbina (carine i PDV-a), samo pod uslovom da za pomenutu pošiljku NE POSTOJI OBAVEZA PLAĆANjA, dakle, da se ne radi o trgovini.

Potrebno je imati u vidu da gore iskazani iznosi nisu cena koštanja roba, već u taj iznos ulaze i svi ostali troškovi u vezi sa uvozom (npr. transportni troškovi i poštarina). To znači da, ukoliko kupite robu koja košta 65€, a na fakturi je iskazan i trošak poštarine od 6€, tako da ukupni iznos prelazi iznos oslobođenja do 70€ (kada fizičko lice šalje fizičkom licu), u tom slučaju ćete platiti uvozne dažbine (carinu + PDV) na iznos od 71€.
Za robu vrednosti do 3.000 € obračunava se i naplaćuje jedinstvena carinska stopa u visini od 10 %, a na ocarinjenu vrednost obračunava se pripadajuća stopa PDV. U slučaju da su pošiljke vrednije od gore navedenog iznosa (3.000 evra), ili ih naručuju pravna lica, obavezno je podnošenje deklaracije u pisanom obliku (Jedinstvena carinska isprava – JCI). Time se započinje postupak redovnog carinjenja, koji podrazumeva da će se roba cariniti po stopi utvrđenoj Zakonom o carinskoj tarifi.

Što se carine tiče, sve pošiljke imaju jednak tretman, nezavisno od operatora koji ih dostavlja. Način dostave robe izbor je njenog naručioca. Smatramo da je i dalje povoljnije da robu primate putem obične pošte, s obzirom na to da su PTT usluge jeftinije od usluga brze pošte, pa su samim tim ukupni izdaci niži.
Ukoliko smatrate da je carinski organ pogrešno utvrdio carinsku vrednost uvezene robe (predmeta pošiljke), svoja prava možete zaštititi u postupku pred carinarnicom u kojoj je roba ocarinjena, na sledeći način:
Vaše pravo je da uložite prigovor na obračun dažbina pre nego što preuzme robu od pošte. Naš je savet da pošiljku ne preuzimate ukoliko niste saglasni sa obračunom uvoznih dažbina za robu (ali imajte u vidu da cena robe + troškovi dopremanja i ostali troškovi utiču na carinsku vrednost robe, a samim tim i na oslobođenje od plaćanja). Ukoliko, pak, preuzmete pošiljku iz pošte, Vaše pravo na žalbu u tom slučaju je formalizovano, jer nećete moći da dokažete istovetnost prispele robe sa onom koja je Vama isporučena, što je odlučna činjenica u žalbenom postupku. Dakle, pre preuzimanja pošiljke od pošte možete tražiti “obračun dažbina” na uvid, na osnovu koga ostvarujete pravo na prigovor. U slučaju podnošenja prigovora, pošta će neotvorenu pošiljku vratiti pošti carinjenja, zajedno sa deklaracijom, sprovodnicom i prigovorom primaoca radi sprovođenja ponovnog postupka carinjenja. Carinarnica će uvidom u dokumentaciju podnetu uz zahtev, a imajući u vidu okolnosti pod kojima je izvršen uvoz robe, doneti odgovarajuću odluku o osnovanosti zahteva.

U slučaju da Vam stigne pošiljka iz koje je nešto izvađeno, ili da pošiljka uopšte ne stigne, imate pravo na „Reklamaciju zbog oštećenja ili umanjenja sadržine poštanske pošiljke“ i to poštanskom operatoru, u smislu člana 67. „Pravilnika o opštim uslovima za obavljanje poštanskih usluga“ (Službeni glasnik RS 24/10):
„Primalac ili drugo lice koje je, prema odredbama ovih opštih uslova,ovlašćeno za prijem pošiljaka, treba odmah prilikom uručenja,a najkasnije narednog radnog dana, da reklamira prijem oštećene pošiljke ili pošiljke sa umanjenom sadržinom. Poštanski operator je dužan da se o osnovanosti reklamacije primaoca ili ovlašćenog lica izjasni u roku od 30 dana od dana prijema reklamacije.“
Takođe imate pravo na „Reklamaciju u slučaju neuručenja ili prekoračenja roka za uručenje poštanske pošiljke“ po članu 68. istog Pravilnika.